Саопштења за јавност!

Статут Војводине супротан Уставу Србије
6. октобар 2009.

Српска радикална странка још једном упозорава Владу Републике Србије да одустане од намере да Предлог Статута Војводине пошаље на разматрање у Скупштину Србије. Никаква правнобиротехничка редакција Предлога, како би он наводно био усаглашен са Законом о надлежностима, неће избрисати чињеницу да је највећим делом својих одредаба директно супротан Уставу Републике Србије и другим законским актима. Уместо што грађанима Србије потура један сепаратистички акт, Скупштина Војводине би у наредном периоду свој рад требало да усмери на доношење новог Предлога који би био заснован на Уставу и правном поретку Србије.

Српска радикална странка подсећа да Предлог Статута одређује једну нову федералну јединицу у оквиру Србије, а у неким сегментима даје јој и прерогативе државности. Предлог Статута јасно дефинише да ће Војводина имати своју Владу, Академију наука, представништва у иностранству, итд.

Скандалозна изјава Ђиласа
7. октобар 2009.

Српска радикална странка констатује је да је изјава Драгана Ђиласа да је желео да забрани играње утакмица кошаркашког плеј-офа у „Пиониру“ скандалозна јер је српској јавности познато да је последњи плеј-оф протекао веома мирно. Сам по себи намеће се закључак да иза тобожње бриге о мањинским групама и борбе против хулигана стоји жеља Драгана Ђиласа да трагичне догађаје насиља на Београдским улицама за које свакако и сам сноси део одговорности искористи за своју личну промоцију и прикупљање неколико јефтиних, туђом крвљу писаних политичких поена.

Последњи случајеви насиља на Београдским улицама које Српска радикална странка најоштрије осуђује пре свега су последица јадног стања у друштву које је отровни плод деветогодишње штеточинске власти ДОС-овог режима на челу са Демократском странком. Управо током последњих девет година стасале су генерације младих које су Ђинђић, Тадић и Ђилас некада називали будућношћу Србије и херојима булдожер револуције а које данас сатанизују и називају хулиганима.

Српска радикална странка позива Драгана Ђиласа да се дозове памети, престане да неодговорним изјавама долива уље на ватру и погоршава ионако лошу ситуацију, преузме део одговорности за досадашње трагичне догађаје и да се уместо искључиво својој личној промоцији посвети решавању узрока који су довели до трагичних случајева насиља.

Изашао је 3329. број Велике Србије. Можете преузети ПДФ-издање на овом линку http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/vs/vs3329.pdf , или штампано издање у најближем локалном одбору Српске радикалне странке.

Маринци на Дедињу
21. септембар 2009.

На месту некадашње зграде Маршалата на Топчидеру, у наредне две године биће изграђена нова зграда Америчке амбасаде. Влада Србије је овај плац од 4,2 хектара продала за само 15 милиона долара. Куповина плаца је обављена 15. септембра 2006. године. На овом плацу биће изграђена главна зграда од 11.000 квадрата, зграда за гардисте и маринце, радионице и паркинг простор.

Српска радикална странка се противи продаји овог плаца јер тиме се нарушава целина која тренутно постоји, а која обухвата Бели двор и Стари двор. Та четири хектара обухватају и зграду гардијске бригаде. Продаја није добра ни са становишта безбедности, јер је сада потребно сва подземна постројења и кабловске мреже умртвити.

Продато је земљиште и зграда Маршалата онима који су први признали независност Косова и Метохије! Али, треба знати да ту није крај. Имају они и друге захтеве, послати су људи који сада са министром одбране Драганом Шутановцем договарају да у кругу од 600 метара не буде војних објеката, у кругу од два километра траже посебне услове безбедности.

Не треба сметнути с ума да је Градски завод за вештачење још у септембру 2003. године проценио вредност ова 4,2 хектара на 39,6 милиона долара.

И, на крају да подсетимо грађане, зграда Маршалата која се налази на углу Булевара кнеза Александра Карађорђевића и Улице Иве Војновића, срушена је у НАТО бомбардовању 1999. године.

Захтев за смену председника Скупштине града Зрењанина
8. октобар 2009.

На основу Закона о локалној самоуправи члан 32. тачка 10, као и на основу Статута града Зрењанина члан 31. тачка 10. и Пословника скупштине Града Зрењанина члан 17. став 1. "Предлог за разрешење председника, односно заменика председника Скупштине може поднети председнику Скупштине најмање трећина од укупног броја одборника", доле потписани одборници Скупштине града Зрењанина достављају председнику Скупштине града Зрењанина Александру Мартону предлог за разрешење председника Скупштине града Зрењанина Александра Мартона.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

У складу са Пословником Скупштине града Зрењанина члан 17. став 2. предлог о разрешењу председника Скупштине достављамо председнику Скупштине у писаној форми уз образложење. Разлог подношења предлога о разрешењу председника Скупштине града Зрењанина Александра Мартона лежи у чињеници да је он у свом раду прекршио Закон о локалној самоуправи, Статут града Зрењанина, Пословник скупштине града Зрењанина, извршио злоупотребу службеног положаја као и да је у својим изјавама и појединим радњама које превазилазе његове надлежности увредио већински део становништва Града Зрењанина и допринео стварању негативне атмосфере у самом граду.

У наставку образложења навешћемо детаљније разлоге подношења Предлога о разрешењу председника Скупштине града Зрењанина Александра Мартона.

- изјаве поводом изградње православног храма на Багљашу

Изјава председника Скупштине Александра Мартона коју је лист "Зрењанин" објавио 03.07.2009. а у којој се он осврнуо на освештење локације на Багљашу на којој ће бити подигнут православни храм Свемилостивог спаса и где каже: "У овој 'несретној' години, градња још једне цркве у Зрењанину је непотребна инвестиција, те да су те хиљаде евра могле бити искориштене за изградњу прихватилишта за бескућнике" изазвала је велики одјек и повредила и увредила око 70% грађана овог града који су православне вероисповести. На ову његову изјаву оштро су реаговали како грађани тако и Српска православна црква, односно Црквени управни одбор Српске православне цркве у Зрењанину и одбор за изградњу храма на Багљашу путем писма које има благослов владике Никанора, где се Александру Мартону између осталог поручује "да он није само председник своје странке већ свих грађана овог града, па и оних који нису гласали за њихову странку".

Да његов став није став владајуће коалиције, верујемо из разлога што је освештењу локације на којој ће бити подигнут храм Свемилостивог спаса присуствовао и градоначелник др Милета Михајлов, бројни функционери посланици и одборници ДС-а, Здравко Деурић из покрета Равноправност и још неки који чине владајућу већину у Скупштини града Зрењанина. Ако томе додамо и фунционере, одборнике и посланике Српске радикалне странке као и функционере ДСС-а, потпуно је и свима јасно да ни остатак власти ни опозиција, дакле готово сви осим ЛСВ-а не деле мишљење председника Скупштине града и странке из које долази, а више је него добро познат став ЛСВ-а према Српској православној цркви. Том приликом је градоначелник дао изјаву да ће Град Зрењанин помоћи са милион динара изградњу храма на Багљашу, и тако бити само један од донатора поред свих других грађана, фирми и институција, а не носилац целокупне изградње храма. Из свега наведеног да се закључити да је изјава председника Скупштине његов лични став и став његове странке који као председник Скупштине града нема право да у име функције коју обавља јавно износи, нарочито уколико за то не постоји скупштинска одлука и ако се она коси са већинском ставом људи који седе у Скупштини града и ако ће она, као што јесте, створити револт и бес код грађана. Србија је секуларна држава у којој је власт одвојена од цркве, па самим тим није на месту изјава председника Скупштине града којом се он директно меша у унутрашња питања цркве.

- пут у Пулу и повезивање са Истарском жупанијом

Председник Скупштине града Зрењанина је 23.07.2009. године, службеним возилом Опел вектра ЗР 13-32 који је возио службени возач Миле Чутурилов, заједно са супругом и сином отпутовао на наводни службени пут у Пулу где је касније остао са породицом на летовању. Да је у ствари у питању одлазак на летовање о трошку пореских обвезника града Зрењанина а не на службени пут, како тврди Александар Мартон, говори и чињеница да нико од надлежних у Градској управи није био упознат са овим путем. Александар Мартон је у време службеног пута био на годишњем одмору. Комисија за персонална питања донела је решење дана 27.05.2009. год којим се Александру Мартону одобрава коришћење годишњег одмора од 15.07.2009. год до 04.08.2009. год. Ово је само један од доказа да то није био службени пут већ одлазак на летовање. Да је био службени пут годишњи одмор би био прекунут решењем Комисије за персонална питања и доделио би се нови термин годишњег одмора. За његов породични одлазак у Пулу не би се ни сазнало да возач приликом повратка у Србију није направио саобраћајни прекршај због којег је био задржан од стране хрватске полиције. Једино ко има право да потпише путни налог за одлазак на службени пут у иностранство јесте Градоначелник или у његовом одсуству заменик градоначелника, а према изјави која је објављена у листу "Зрењанин" 07.08.2009. а коју је дао градоначелник др Милета Михајлов, Александар Мартон није имао потписан путни налог за службени пут у Пулу јер га нису потписали ни градоначелник нити његов заменик Горан Каурић. Градоначелник је још навео у тој изјави да ће веродостојно тумачење око потписа и налога дати начелница градске управе Александра Одавић Мак када се врати са годишњег одмора. Заменица начелнице градске управе је у том истом броју листа "Зрењанин" изјавила да путне налоге за функционере градске управе потписују градоначелник или његов заменик, а возачу, као запосленом у градској управи налог треба да потпише начелница градске управе. У листу "Зрењанин" од 21.08.2009. објављена је изјава и начелнице градске управе Александре Одавић-Мак у којој каже: "Све путне налоге за службени одлазак функционера у иностранство мора да потпише градоначелник или његов заменик ако градоначелник није ту". Даље у изјави она наводи: "А налог за излазак запослених, па и Мартоновог возача, потписујем ја. Мој потпис он није имао, нисам ни знала да су службена кола ишла у Пулу..." Из свега наведеног јасно се закључује да је председник Скупштине града Александар Мартон извршио злоупотребу службеног положаја јер је без потписаног путног налога, службеним аутомобилом који је возио службени возач отпутовао са породицом у Пулу о трошку грађана града Зрењанина.

Александар Мартон је у изјави листу "Прес" од 29.07.2009. тврдио да је у Пулу отпутовао на позив градоначелника тог града: "У Истру сам отишао на позив града Пуле и до сада сам имао низ важних службених контаката које сам завршио. Истарска жупанија и град Зрењанин негују културну и привредну сарадњу и цела моја посета била је у врху лобирања за поље позиције града Зрењанина у Истарској жупанији."

Лист "Зрењанин" од 28.08. преноси изјаву Кабинета председника Скупштине Александра Мартона: "Председник Скупштине града је службено, као представник Града Зрењанина путовао 23.јула у Пулу на позив главног секретара Истарског демократског сабора Тедије Кјаволона, како би разговарали о могућности успостављања сарадње између Истарских градова и Града Зрењанина о чему постоји званична коресподенција, која се може добити на увид."

Из само ове две изјаве, Александра Мартона и његовог кабинета, може се закључити да Александар Мартон не зна тачно ко га је позвао у госте, а још је интеренсантније ако постоји званична коресподенција од Тедија Кјаволона како је онда председник Скупштине изјавио да има позив од града Пуле.

Интересантна је чињеница да ни сајт Града Пуле, ни сајт Истарске жупаније, а ни сајт Истарског демократског сабора чији је Кјаволони главни секретар, није објавио ни једну једину вест о службеној посети Александра Мартона у низу "важних службених контаката" које је изјавио Александар Мартон да је имао.

Уколико је и тачно да је отишао у службену посету Граду Пули, у том случају Александар Мартон је прекршио Пословник Скупштине града члан 15. који се односи на надлежности Председника Скупштине јер не постоји било каква одлука Скупштине града Зрењанина о сарадњи са Градом Пулом, коју је Скупштина морала донети у складу са Статутом града Зрењанина члан 31. тачка 25. који каже: "Скупштина града, у складу са законом одлучује о сарадњи и удруживању са градовима и општинама, удружењима, невладиним организацијама".

Уколико је тачна изјава Александра Мартона да се службено састао са Тедијем Кјаволоном већником у Скупштини Истарске жупаније у вези наставка и продубљивања сарадње Зрењанина са Истарском жупанијом, у том случају председник Скупштине је прекршио Закон о локалној самоуправи члан 88. став 2. који између осталог каже:"Јединице локалне самоуправе могу остварити сарадњу у областима од заједничког интереса са ОДГОВАРАЈУЋИМ територијалним заједницама и јединицама локалне самоуправе у другим државама", из разлога што Истарска жупанија није јединица локалане самоуправе попут града Зрењанина већ регија па на основу тога Град Зрењанин не може да успоставља сарадњу са Истарском жупанијом. Аутономна покрајина Војводина је та која сарађује са регијама.

Важно је напоменути да Истарски демократски сабор и Лига социјалдемократа Војводине чији је Александар Мартон потпредседник гаје пријатељске односе и сарађују о чему сведочи и посета Делегације ИДС-а ЛСВ-у у новембру 2008 године када је ова делегација посетила између осталог и градску скупштину у Зрењанину, о чему је говорио Александар Мартон а што се може прочитати и на сајту ИДС-а. Уколико заиста постоји позив Тедија Кјаволонија, који је генерални секретар ИДС-а, онда се поставља питање да ли су грађани града Зрењанина поред одласка Мартона и његове породице на годишњи одмор финансирали и узвратну посету функционера ЛСВ њима блиском ИДС-у.

- лажно представљање

На конститутивној, првој седници, Скупштине града Зрењанина дошло је до кршења Пословника Скупштине града Зрењанина приликом предлагања кандидата за председника Скупштине и то члан 9. став 1. "Предлог садржи: име и презиме кандидата, кратку биографију, податак о страначкој припадности, име известиоца предлога и образложење". Тадашњи одборник листе За европски Зрењанин а садашњи заменик градоначелника града Зрењанина, Горан Каурић, је приликом предлагања Александра Мартона за председника Скупштине у име 31 одборника навео између осталог да је Александар Мартон студирао на Факултету политичких наука у Београду и стекао диплому политиколога. На тај начин је извршио лажно представљање Александра Мартона јер је на основу питања једног грађанина преко Закона о доступности информација од јавног значаја утврђено да Мартон није политиколог како се представљао у јавности, а како је објављено и на сајту града Зрењанина а скоро промењено, него да од школе има завршену Гимназију. Да је то тачно касније је путем медија признао и сам Александар Мартон рекавши да је био добар студент на факултету политичких наука у Београду али да га није завршио, а да себе ипак сматра политикологом јер се сваки дан и то успешно бави политиком.

Лажно се представљајући увредио је и осрамотио место председника Скупштине града Зрењанина, Скупштину града Зрењанина и одборнике а и све грађане овог града.

- подршка постављању спомен обележја на сабирне центе у Стајићеву и Бегејцима.

У листу Зрењанин од 24.07.2009. под насловом "Корак ка помирењу" објављена је изјава председника Скупштине града Александра Мартона где каже да је прошле недеље, у разговору са представницима Удружења правника "Вуковар 1991", подржао њихову идеју да се у Стајићеву и Бегејцима, на местима где су у време ратних дејстава на тлу некадашње Југославије били логори, или сабирни центри за заробљенике поставе спомен обележја. Он је рекао да је у делегацији поред Зорана Шангута, председника тог Удружења, и једног бившег заробљеника, био и Саша Косановић, новинар "Латинице" јер је повод њиховог боравка у Србији био снимање документарног филма о тим местима страдања. Ова вест изазвала је буре у јавности и унела немир међу грађанима града Зрењанина, нарочито међу оним људима који су протерани са простора Хрватске за време рата, који су као припадници ЈНА учествовали у сукобима у Вуковару и породица 50 погинулих наших суграђана у ратовима од 90-99 године. Оштар протест упутило је и Удружења ратних војних Инвалида као и бројна удружења бораца, који су захтевали и смену председника Скупштине Александра Мартона због његове подршке за постављање спомен плоча на овим сабирним центрима што је оцењено као покушај прекрајања историје и "гурање прста у око" свим погинулима у овом рату као и онима који су остали инвалиди учествујући у јединицама једине легитимне војске у том рату ЈНА у одбрани очувања СФРЈ. Чланови Удружења РВИ истичу да то нису били логори већ сабирни центри за све оне који су ратовали у склопу хрватских паравојних јединица у Вуковару и у току сукоба огрешили о правила ратовања, о законе СФРЈ, али и о своје суграђане, Србе из Вуковара и околине.

Чињеница да је Александар Мартон подржао иницијативу која није у његовој надлежности председника Скупштине већ је то питање којим би требали да се баве државни органи и да је прекршио Пословник Скупштине града Зрењанина члан 15. И поред чињенице да је прекршио своја овлашћења и изазвао револт већинског дела становништва овог града, а и Србије, Александар Мартон је наставио са подршком постављању спомен плоча у Стајићеву и Бегејцима где је у својим изјавама давао нетачне податке и бројним поређењима Стајићева и Лоре наносио штету Републици Србији против које је Република Хрватска покренула тужбу за геноцид пред Мећународним судом правде у Хагу.

На сајту Дојче веле од 23.09.2009. објављено је да председник зрењанинске градске скупштине Александар Мартон остаје при свом ранијем ставу да подржава постављање спомен обележја у Стајићеву и Бегејцима: "Ратно лудило деведесетих година је показало да је било пуно нељудскости а мало људскости и да баш зато треба да пружимо руку једни другима: ми Хрватима, Хрвати нама, потребни су нам овакви гестови. У осталом нико не негира да је у Стајићеву и Бегејцима било то што је било. Заиста, тамо су били логори, тамо су неки људи били заточени..."

И поред свих тврдњи Удружења "Вуковар 1991" о злочинима и бројним убијеним и несталим у сабирним центрима бивше ЈНА у Стајићеву и Бегејцима, ни један државни орган Хрватске није реаговао. Пријаве је одбацила и бивша главна тужитељица Хага Карла дел Понте, а ни Тужилаштво за ратне злочине Србије нема података о било каквим злочинима и логорима у банатским селима 1991. године. Све ово говори да је Александар Мартон у својој изјавио изнео неистините податке.

Александар Мартон нуди Хрватској руку помирења, оној Хрватској чије се председник није извинио Србима за ратне злочине почињене над њима током рата у Хрватској, истој оној Хрватској која је током акције "Олуја" 1995. протерала из Хрватске 250000 Срба, од којих бар 50% живи на територији Војводине а многи од њих и у нашем граду, притом убивши око 2000 цивила, рушећи и палећи српска села и цркве. Оној Хрватској која овај прогон Срба слави као државни празник. Оној Хрватској која и даље ништа не предузима да се пронађе више од 2.500 несталих особа српске националности на њиховој територији од 1991. до 1995. године. Хрватској где се Срби повратници и даље туку, убијају и пале им се куће. Оној Хрватској у којој градоначелник једног од највећих градова, града Сплита каже да не би желео Србина за зета и да Срби немају шта да траже у његовој породици, као ни српски капитал и фирме у Хрватској, јер Срби никада ништа добро нису динели Хрватској. И оно што је у овој причи најважније, Хрватској која је на својој територији имала регистрована 221 логор, у којима су, што је и доказано, зверски мучени српски цивили, војници ЈНА међу којима су поред Срба били и Румуни, Мађари, Словаци, Роми и други, а жене силоване. Да ли је и један од тих логора обележен спомен плочом? Није! Да ли је са Хрватске стране икада пружена рука помирења?

Александар Мартон пружа подршку Удружењу "Вуковар 1991" чији председник Зоран Шангут у разговору за лист "Дневник" и поводом доласка у Стајићево и Бегејце каже: "Наш циљ је првенствено да дођемо тамо и запалимо свеће у име оних који су убијени у тим логорима. Исто тако, жеља нам је да подигнемо спомен плочу као знак сећања на оно што се догодило и као упозорење на то да се више никада не понови.Мислио сам да су Јасеновац и Аушвиц последње људске срамоте, али су се на овим просторима догодили неки други логори, у којима су људи злостављани и убијани само зато што су другачије мислили, или су друге националности и вероисповести". Даље додаје: "Ја увек наглашавам да осуђујем само оне појединце који су учинили ратне злочине, било да се ради о случају Лора или Стајићево."

Дакле, Александар Мартон је као председник Скупштине, подржао човека који упоређује Јасеновац, Аушвиц и Лору са сабирним центром у Стајићеву, који Србе карактерише као геноцидан и фашистички народ. Своју подршку у виду председника Скупштине града Зрењанина Александар Мартон је потврдио и у емисији која је емитована на државној телевизије Хрватске ХРТ, где се говорило о постављању спомен-обележја у Стајићеву и Бегејцима и где се такође говори о мучењу, убијању и силовању затвореника у овим сабирним центрима. У листу ''Политика'' од 03.10.2009. у тексту ''Истрага о логорима у Зрењанину“ београдски адвокат Миломир Шалић, бивши истражни судија Војног суда у Београду, тврди да се није радило о логорима већ о сабирним центрима, основаним по међународном праву. Он наводи: "Представници Међународног Црвеног крста присуствовали су разоружавању хрватске војске из Вуковара, и по списковима, и лица која су била учесници оружаних сукоба задржана су у центрима у њихов надзор и касније су свакодневно обилажена". Миломир Шалић сматра да је претерано говорити о систематском злостављању и тврди да су заробљеници имали могућност да случајеве тортуре пријаве представницима Међународног Црвеног крста који су их обилазили. Он такође наглашава да је међу заробљеницима било и од 150 до 200 оних којима се судило за ратне злочине, од којих је некима пресуђена чак и смртна казна. Шалић наводи: Било је разних оптужених лица за тешка кривична дела ратних злочина. Тадашњи војни тужилац направио је велики пропуст па је одустао од кривичног дела оружане побуне да би Милан Панић, тада премијер Југославије, могао да примени размену "сви за све". То је грешка наших правосуднихг органа јер су разменили особе које су починиле тешке ратне злочине. Нико из тужилаштва није потегао питање да те особе одговарају за оно што су урадиле.

У емисији ТВ Б92 "Стање нације" 02.10.2009. у којој је гостовао Александар Мартон је ставио знак једнакости између Лоре и Стајићева. Стајићева, сабирног центра за заробљене припаднике хрватских паравојних снага у току борби у Вуковару, који су ту провели неколико недеља и затим размењени са људима које је заробили Хрватска војска, и Лоре, злогласног војног логора хрватске војске у Сплиту у ком је за 6 година мучено више од хиљаду логораша међу којима је био велики број цивила од којих су на десетине убијени а велики број је изашао осакаћен и душевно поремећен од свакодневних зверских мучења. Заповедник Лоре, Томислав Дуић, примењивао је над цивилима 48, а над војницима 61 метод мучења! Батињање гуменим цевима, ланцима и палицама, пуштање струје кроз затворенике, гашење цигарета по телу, присиљавање да једу фекалију, туцани камен и песак, да међусобно врше сексуалне односе само су неке од тих метода. У Лори је био и мањи број жена а међу њима и девојчице од 10 година које су мучене и злостављане а чак су и затвореници били присиљени да их силују.

Зар је стављање једнакости између Стајићева и Лоре та пружена рука коју Мартон нуди?

То је увреда и места председника Скупштине града коју врши, града у којем још увек није подигнуто спомен обележје за Зрењанинце који су погинули у ратовима од 90-99, а у којем он подржава постављање спомен обележја припадницима паравојних формација и људима који су прекршили правила ратовања.

Радарски центар на Копаонику
8. октобар 2009.

Српска радикална странка упозорава јавност и председника Републике Бориса Тадића да постоје индиције према којима појединци и Влада Републике Србије намеравају да радарски центар на Копаонику препусте НАТО пакту.

Оног тренутка када су САД одустале од постављања антибалистичког штита у Чешкој и Пољској, Вашингтон је почео са тражењем алтернативне локације за своје радаре и ракете.

Радарски систем на Копаонику НАТО пакту је већ годинама интересантан иако су га приликом агресије 1999. године бомбардовали. Он омогућује контролу ваздушног простора на неколико континената.

Режим Бориса Тадића је, након потписивања срамног СОФА споразума, спреман да додатно ограничи суверените Србије и преда радарски систем на Копаонику НАТО пакту, где би Алијанса поставила део свог антибалистичког штита.

На овај начин Србија би могла да постане мета исламских терориста, а безбедност грађана би била доведена у питање.

Криминал и корупција највећи проблеми
8. октобар 2009.

Драган Тодоровић: Даме и господо новинари, држава се суочава са до сада највећим могућим проблемима, а то су криминал и корупција. Један од највећих проблема везан је за уништавање наших сељака и привредника. У 2001. године у Србији је уз помоћ фирме Ју-Ес Ејд изграђено доста хладњача чија је, очигледно, једина функција била да уништи нашу малину која је једна од најбољих у свету.

Проблем је што је у све то укључено и наше министарство пољопривреде, заједно са Демократском странком и странком Г 17 плус, чији су функционери и власници тих истих хладњача. У тај посао се умешала организација US Aid која наводно пружа помоћ појединцима и државама, у овом случају у изградњи хладњача, па је Ју-Ес Ејд организовао такозвани Ју-Ес Ејд агро бизнис и створена је фирма хладњачара, људи који су уз помоћ државе и Ју-Ес Ејдa изградили хладњаче. И то удружење већ година систематски уништава произвођаче, пре свега наше малинаре.

По свим проценама наша је малина једна од најбољих у свету и зато има добру прођу, али баш то је разлог што они покушавају да на сваки могући начин извуку што већи профит, у чему им наши произвођачи представљају сметњу. Проблем је што се у то укључило Министарство пољопривреде. Четвртог септембра у Ваљеву је одржан састанак између Виламета, то је удружење произвођача малина, Министарства пољопривреде и овог удружења хладњачара у покушају да наводно реше проблем везан за цене.

Међутим, ништа од тога до сада није решено, и неће бити решено, као што није било решено претходних година. И у томе Министарство привреде предњачи, да помогне једној страни, односно хладњачарима, а на уштрб произвођача малина. И оно што је посебно проблематично, покушавају да нашу малину, која је ауторативно наш производ, наша воћка, замене са брусницом, воћком која је дошла из Америке. Само да вас подсетим да је и амброзија, од које је велики број наших грађана има проблема, такође дошла из Америке. Изгледа да сви проблеми, када је у питању Србија, долазе из Америке. И баш због овог проблема, код нас се на неки начин појавила сумња како тај проблем већ годинама не може да се реши када се мање-више знају све чињенице, када се види да држава губи огромне паре, да појединци, односно произвођачи малина, губе огромне паре, само успут да вас обавестим да произвођачи вишње марела, у околини Мерошине код Прокупља, нису ни убрали свој плод са дрвета зато што им се не исплати. Тај исти проблем имају са хладњачама, јер кад плате хладњачари или кад пристану на њихову цену, њима се не исплати, једноставно немају рачуна да их уопште беру.

Испоставља се да не могу да покрију ни све трошкове које имају у производњи, а уложени рад да ни не помињемо. И због тога смо ми кренули да истражујемо, да видимо шта се ту крије, ко се крије иза овога. Када истражите све, дођете у ситуацију да видите врло блиску повезаност власника хладњача са Демократском странком, затим са Г 17 плус и нешто мало са СПС-ом. Ми овде имамо податке који су потпуно сигурни, који су потпуно тачни, данас ћемо их изнети у јавност и очекујемо да после овога, пре свега Министарство пољопривреде, а у неким случајевима и Тужилаштво, покрене одређене радње како би се неке ствари промениле.

Ево, почећемо од „Сирогојно продукта“, хладњачу је купио „Малина продукт Пожега“, укупни капацитет 4 500 тона, власник је Раде Љубојевић, члан Г 17, иначе председник Удружења хладњачара, са уписаним капиталом од 190 000 евра, псоловним приходом од 538 милиона динара, а све у оквиру организације Сербиан Фрут коју је која се налази под Ју-Ес Ејдом. Све хладњаче, дакле, послују у оквиру организације Сербиан Фрут. Ни једна једина није ван овог удружења. Фриго Паунд Пожега, капацитет 1000 тона, власник Паун Петровић, председник Општинског одбора Демократстке странке Пожега. Имају отворену фирму на Барбадосу, Frigo Pound, уписан капитал милион евра, основни приход 313 822 000, такође у удружењу Сербиан Фрут Ју-Ес Ејд.

„Либертас“ Београд има сопствених засада на преко 100 хектара и највећи је произвођач свеже малине у Републици Србије, власник је Рака Жунић, члан Демократске странке. Купци: „Делта Макси“, „Ц маркет“, „Меркатор“, „Ем Родић“, „Метро“, „Верополус“, „Идеа“, „Универекспорт“. Такође у удружењу Сербиан Фрут Ју-Ес Ејд, „Станић“, Ариље, капацитет 4000 тона, купио хладњачу од Земљорадничке задруге „Ластавица“ Ариље, власник Станић Милан, чалн Демократске странке. „Агро- партнер“ Лучани, власници Раде Ковачевић и Момчило Кичић, чланови Демократске странке. Подгорина Фрут Осечина, капацитет 700 до 800 вагона, већински власник aустријска фирма „Grunevald MDH“, директор Чеда Николић, Демократска странка, и што је интересантно, ову хладњачу је отворио Борис Тадић, 40 одсто бесповратних средстава дала је Влада Републике Србије, у изградњи учествовали и Пољаци, а знате да су нам Пољаци директни конкуренти када је у питању малина.

Њихов квалитет, односно квалитет пољске малине заостаје за квалитетом српске малине, али они то надокнађују количином малине коју производе. „Еликсир Фрут“ Шабац, власник Станко Нарцис Поповић, члан Демократске странке. Земљорадничка задруга „Аринова“ Ариље, изграђена 2000. године, држава бесповратно уложила 400 000 евра, изградњу водио Драган Милосављевић, члан Главног одбора Демократске странке. Тренутно се води поступак због махинација, нови директор је Алекса Обрадовић, такође члан Демократске странке. „Драгачевац-промет“ Гуча, правни власник Миленко Суруџић, члан Г 17, формални власници Милош и Радојко Гавриловић; „Медитеран“ Б 92 Гуча, власник Миленко Суруџић, чалн Г 17; Земљорадничка задруга „Виламет“, капацитет око 800 тона, држава уложила 500 000 евра, задруга, кажу, проблематична, хладњача не ради, главни утицај има Демократска странка; „Гротекс“ Ариље, укупан капацитет 1 500 тона, власник Глишић Павле, члан Социјалистичке партије Србије; „АБД Пром“ Јевремовац, Шабац, власник Александар Јаковљевић, члан СПС-а; „Сериан Фрут Ју-Ес Ејд“, „ЗЗ Пецка“, власник Живојин Плавшић, члан СПС-а; „Бепи“ Ариље, капацитет 1 500 тона, директор Божовић Војислав, члан СПС-а, директор „ЗЗ Ариље“ највећа хладњача у Србији 8 000 тона, акционари Ниба-цео Београд, и неки Нехам Булгарија а.д. Холдинг. „Фруком“ Ариље, власник Зимољић Миломир, Група грађана, члан Општинског већа коалиције са Демократском странком.

Ово је само један део за који ми имамо сигурне податке добијене људи који су непосредно чланови и функционери Демократске странке. Овде се јасно показује повезаност хладњачара и Министарства пољопривреде, што на најбољи начин открива због чега годинама не може да се реши проблем између произвођача малина и хладњачара, који покушавају да диктирањем цена потпуно униште наше малинаре.

Друга ствар на коју смо хтели да укажемо, то је оно што се десило у Скупштини Србије, односно у Административном одбору везано за оставке посланика Српске радикалне странке Елене Божић-Талијан и нашег другог посланика, Димитријевић Лидије.Просто је невероватно како се врши насиље над Административним одбором и над законом и Уставом, и што је посебно интересантно, над људским правом и изараженом вољом сваког човека, односно у овој ситуацији посланика Елене и Лидије. Ми имамо ситуацију да Административни одбор, зато што је у претходним случајевима кршио Устав и закон, наставља то да ради да би оправдао то кршење у ранијим приликама. Једно кривично дело покрива се тако што се чини ново кривично дело. Да вас подсетим да по Уставу посланик има право да своју оставку стави на располагање странци са чије је листе изабран, и то су урадили посланици Српске радикалне странке Елена Божић-Талијан и Лидија Димитрјевић, као што су то урадили други у претходним случајевима, и у свим случајевима Административни одбор је прешао преко те чињенице, с тим што је сада у овом случају Ненад Константиновић тражио да Лидија и Елена Божић-Талијан непосредно, лично доставе те своје оставке.

Чуди ме да Ненад Константиновић није прописао још неки други метод, да, рецимо, од улаза у Скупштину на коленима дођу до Административног одбора и да му предају те оставке. Просто је невероватно на шта су све спремни чланови Демократске странке. Ја се сећам времена када је Бошко Ристић био председник Административног одбора и његово време је обележено тиме што је у то време Скупштина имала, чини ми се, 306 или 308 посланика.

Време Ненада Константиновића биће обележено тиме што Ненад Константиновић не признаје ниједну оставку која је предата од стране Српске радикалне странке, а по истом принципу је Административни одбор прихватао оставке које су стизале из Демократске странке, из Г 17 плус и из свих других странка. Због чега се понаша овако Ненад Константиновић? Па, зато што је политички циљ Демократске странке за Ненада Константиновића много важнији него што су Устав и закон. Зашто би он морао да се држи закона као пијан плота, па њихов родоначелник Јосип Броз Тито је давно рекао да се не треба држати закона као пијан плота, и очито да Ненад Константиновић, у пракси коју спроводи Демократска странка, на најбољи начин демонстрира то правило.

И трећа ствар на коју бисмо скренули пажњу наше јавности је случај који се десио у Врбасу и лажима које се пласирају преко медија од стране Напредне странке и Александра Вучића. Активисти Српске радикалне странке лепили су плакате Српске радикалне странке, лепили су на стубу билборда на којем је наш билборд за изборе који се одржавају у Врбасу. Појавио се бивши посланик Игор Бечић, бивши посланик Српске радикалне странке, појавио се са својом браћом и физички напао активисте Српске радикалне странке и при том оборио једног нашег активисту. Наши активисти су позвали полицију која га је спречила даље да се физички обрачунава са нашим активистима. Тада се он позвао на имунитет, тражио да им одузму наш изборни материјал, што они нису прихватили, и физички даље спречио наше активисте да лепе плакате, а у новинама имате вест „Радикали добили налог из Хага да се физички обрачунавају са припадницима СНС“. Што се тиче Српске радикалне странке, никада се за ових 20 година нисмо ни са ким физички обрачунавали, па нећемо ни убудуће, али ћемо се бранити кад год нас неко нападне.

Нама не требају никакви налози ни од кога, ми смо странка која поштује закон, која поштује норме које подразумевају права свих оних који се баве неким послом, да их користе на законом прописани начин, али не можемо ни да пређемо преко лажи које се на овакав начин пласирају. Убеђени смо да су налог за ово што раде чланови Српске напредне странке добили директно из Париза, односно да су тамо успостављени начини ункционисања, и то још давне 2007. године, онда када су Томислав Николић и Александар Вучић били на састанку са Станком Суботићем Цанетом и Милом Ђукановићем.

Укидање Републике Српске
9. октобар 2009.

Српска радикална странка упозорава јавност да је отварњем конференције под називом „Мали Дејтон“ почела да тече последња фаза укидаања Републике Српске. Према најавама, на поменутој конференцији биће измењене неке одлуке Дејтонског споразума које се односе на самосталност Републике Српске.

Познато је, наиме, да се Република Српска већ одрекла многих ингеренција уступивши их Сарајеву, а ових дана је у том правцу присутна грозничава активност САД и Европске уније које отворено подржавају унитаристичко уређење БиХ.

Нарочито је опасно и забрињавајуће што се администрацији САД и Европске уније прикључују и представници власти у Београду који врше додатни притисак на руководство Републике Српске.

Скретање пажње са спољнотрговинског дефицита
10. октобар 2009.

Српска радикална странка оцењује да се најновијим аранжманом са ММФ–ом и тзв. „репрограмирањем дугова“ скреће пажња јавности са проблема хроничног спољнотрговинског дефицита. Србија је већ годинама без завршног рачуна, а прихватањем услова ММФ–а постаће општи жирант за целокупна дуговања. Новчана средства уместо у развој производње трошиће се на враћање дугова државе и грађана.

Српска радикална странка истиче да, иако декларативно Србија неће прихватити преузимање гаранција за отплату приватног дуга, политиком високог курса динара према евру она ће постати фактички жирант, баш као што је то већ допустила смањењем девизних резерви у корист страног шпекулативног капитала. Сходно вишегодишњој политици ММФ – а, шпекулативни капитал систематски уништава српску привреду и пољопривреду, а финансијске резерве државе преображава у дуг.

Љајић обмањује јавност
12. октобар 2009.

Српска радикална странка сматра да министар рада Расим Љајић обмањује грађане Србије изношењем тврдњи да је генерал Ратко Младић једина препрека на путу Србије у светлу будућност. У држави у којој је незапосленост све већа, у којој отказ прети хиљадама људи, причу о неминовној сарадњи са Трибуналом у Хагу режим користи као изговор за све.

Изручење генерала Ратка Младића било би супротно основним националним интересима, оно би наметнуло Србији обавезу да будуће генерације наших грађана плаћају ратну одштету муслиманима и Хрватима који су изазвали рат, а нашој деци би оставило хипотеку „геноцидног народа“. Пресуда овом славном српском генералу је већ написана у Хагу. Са друге стране, тај лажни суд пушта на слободу осведочене масовне убице попут Рамуша Харадинаја, док против Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића нису хтели ни оптужницу да подигну.

Српска радиклана странка позива министра рада Расима Љајића да се више посвети решавању проблема запослених којима због неспособне власти прете откази, а да мање мисли о суду у Хагу који ускоро одлази на сметлиште историје међународних односа.

СРС У ПОСЕТИ ИРАКУ!

Делегација Српске радикалне странке, предвођена др Војиславом Шешељем, у фебруару 2001. године посетила је Ирак, колевку цивилизације.

Током вишедневног боравка у далекој, пријатељској земљи, српски радикали имали су велики број сусрета с највишим ирачким званичницима, од којих је, несумњиво, најважнији био сусрет председника Републике Ирак, Садама Хусеина и председника Српске радикалне странке, др Шешеља.

Нису само ирачки државни функционери срдачно примили српске госте. Обилазећи Багдад, српски радикали су се лично уверили у невероватну широкогрудост, гостопримство и пријатељство које ирачки народ гаји према Србима.

У продукцији Српске радикалне странке 2001. године појавио се видео материјал „Српски радикали у посети Ираку“ који у целости можете погледати овде: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/811

Подршка Вацлаву Клаусу
15. октобар 2009.

Српска радикална странка подржава став председника Чешке, Вацлава Клауса, који одбија да подржи Лисабонски споразум којим се укида суверенитет држава чланица ЕУ. Корист од таквог уговора могу да имају само велике државе у Унији, попут Немачке. Председник Вацлав Клаус не прихвата Лисабонски споразум јер он пружа могућност потомцима Судетских Немаца да траже повраћај имовине.

Српска радикална странка подсећа да је Адолф Хитлер, приликом марша на Нирнбергу 12. септембра 1938. године, ултимативно изјавио да Судетски Немци „морају имати право на самоопредељење.” Минхенским споразумом, које су подржале западне силе, Хитлер је исте године припојио Судете Немачкој, да би 1939. године окупирао целу Чехословачку. Данас уједињена Немачка поново инсистира на „поштовању права“ ове мањинске групе. Циљеви су им исти као и пре седамдесетједну годину годину, а своде се на територијално ширење Немачке.

Српска радикална странка је против фалсификовања историје и противи се подршци коју све чешће на Западу добијају групе које су отворено помагале нацисте.

На овом примеру јасно се види да је ЕУ пројекат који до одређене мере треба да задовољи експанзионистичке циљеве Берлина.

Српска радикална странка упозорава да иста организација са седиштем у Немачкој – Федерална унија европских етничких група која годинама у назад инсистира на поштовању права судетских Немаца делује и у Србији, где сарађује са појединим странкама.

На овај начин они распирују националну и верску мржњу и постављају основу за будуће етничке конфликте.

Српска радикална странка позива републичку власт да, поштујући сва људска и мањинска права, заштити безбедност грађана Србије.

Позив грађанима
19. октобар 2009.

Српска радикална странка позива све чланове, симпатизере и родољубе у Србији да присуствују обележавању 65. годишњице ослобођења Београда – у уторак 20. октобра, у Рузвелтовој улици, с почетком у 13 часова – на ком ће председник Руске Федерације Дмитриј Медведев положити венац на спомен обележје Ослободилаца Београда.

Лисабонски споразум поништава резултате Другог светског рата
21. октобар 2009.

Српска радикална странка упозорава јавност да усвајање Лисабонског споразума може да доведе до ревизије резултата Другог светског рата. Након Чешке, и Словачка је оспорила део Споразума који се односи на права националних мањина чији су представници сарађивали са Хитлеровим режимом.

Српска радикална странка сматра да све државе морају да поштују људска и мањинска права, али је против фалсификовања историје које за циљ има поништавање резултата Другог светског рата. Нацистичка Немачка је злоупотребљавала права националних мањина како би обезбедила територијално проширење на штету суседних држава.

Данас слободни народи света и државе, уз пуно поштовање Повеље УН, не смеју да дозволе понављање тог обрасца, који неминовно води у нова страдања.

Странка српских радикала донијеће одлуку о изласку на мојковачке парламентарне изборе на наредној сједници Извршног одбора која ће бити одржана почетком новембра. Ми смо у принципу увијек били за излазак на изборе, јер је то и смисао постојања неке политичке организације. Режим у Црној Гори на најгрубљи могући начин крши бирачко право, што потврђује и одлагање доношења новог изборног закона. Очигледно је да сада власт, у сарадњи са парламентарним опозиционим странкама, покушава написати закон по коме ће сви, осим Срба, добити права која им по Уставу припадају.

Странка српских радикала се од свог формирања у Црној Гори бори против лоших изборних закона. Нажалост, у тој борби смо скоро увијек били усамљени. Социјалистичка народна партија је, као дио јединственог ДПС-а, писала важећи изборни закон. Тада им је тај закон одговарао за разне манипулације и злоупотребе изборне воље грађана, а данас им исти закон не одговара. Изгледа да су заборавили древну српску пословицу да батина има два краја.

Трагикомично изгледају договори три опозиционе странке око евентуалног бојкота локалних избора. Свакоме ко је елементарно политички писмен зна да се бојкотом локалних избора у три општине не може озбиљно угрозити власт. Да је постојала искрена намјера за рушење власти, онда би они који данас заговарају бојкот о томе говорили прије последњих парламентарних избора. Бојкот парламентарних избора је један од начина за рушење режима, наравно ако се избори одржавају у недемократској атмосфери, као што је то случај у Црној Гори. Овако, трагикомични преговори наводе на закључак да ове три опозиционе странке све раде у интересу режима, јер им одговара да ДПС буде вјечито власт, а они – вјечито опозиција. Народ је у тој причи битан само онолико колико је потребно за стварање привида да се лажни опозиционари не боре само за своје личне интересе, већ и за интересе народа. Српски радикали не желе да буду дио те приче и поручујемо Социјалистичкој народној партији, Новој демократији и Покрету за промјене да нас њихови договори ни у ком случају не обавезују, јер су најобичнија фарса. Српски народ у Црној Гори одлично зна да су сви договори лажне опозиције увијек водили у поразе и ништа друго. Ми имамо свој политички пут који је заснован на идеологији српског национализма и са тог пута никада нисмо скренули. Истина је да смо скупо плаћали своју политичку доследност, али никада, ни под којим условим условима, нисмо спремни да сарађујемо са режимом као све остале опозиционе странке. Убијеђени смо да ће српски народ на наредним изборима знати на прави начин да цијени ову чињеницу.

Предсједник,
Видосава Остојић

Предата документација за пререгистрацију Странке
28. октобар 2009.

Српска радикална странка је Министарству за државну управу и локалну самоуправу данас предала сву потребну документацију и преко 13 000 потписа подршке за пререгистрацију у складу са новим законом о политичким странкама.

Процес разбијања Србије у завршној фази
5. новембар 2009.

Александар Мартиновић: Даме и господо, процес разбијања Републике Србије ушао је у завршну фазу. Влада Републике Србије је упутила нацрт Закона о утврђењу надлежности Аутономне Покрајине Војводине, као информацију Скупштине Аутономне Покрајине Војводине. Скупштина Аутономне Покрајине Војводине ће, у суботу, да разматра ту информацију. Скандалозно је, да Влада, уместо у Народну скупштину Републике Србије, нацрт Закона шаље Скупштини Аутономне Покрајине Војводине, а Скупштина Аутономне Покрајине Војводине није надлежна за доношење тог закона. За то је надлежна само Скупштина Републике Србије. Нацрт закона је противуставан! Наиме, Устав Републике Србије и Уставни закон за спровођење Устава - не предвиђају потребу доношења Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине. Уставни закон само обавезује Скупштину Аутонимне Покрајине Војводине - да донесе Статут, као подзаконски акт и да га упути Скупштини Републике Србије на потврђивање. Међутим, режим Бориса Тадића одлучио је да, пре него што се Скупштина Републике Србије сагласи са Статутом Војводине, донесе некакав закон о надлежности Аутономне Покрајине Војводине, чиме би се, практично, оправдао Бојан Пајтић, односно људи из Војводине, из Демократске странке, који намеравају да донесу Статут Војводине – чијих су 90 одсто одредби супротне Уставу Републике Србије. Оно што је, такође, скандалозно (чему се Српска радиклна странка најодлучније супротставља) јесте чињеница, да је Мирко Цветковић прихватио све суштинске примедбе Ненада Чанка на нацрт Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине. Тиме је Мирко Цветковић прихватио да Нови Сад буде главни град (престоница) Војводине - онако како то пише у Статуту. Прихватио је и да Војводина има своју Академију наука и уметности. Уколико ово заиста и прође у Скупштини Србије, Република Србија ће бити једина земља, не само у Европи - него и у свету, која има два главна града и две Академије науке и уметности. Непрестано нам режим Бориса Тадића саветује да Србија треба да уђе у Европску унију. Српска радиклана стрнка га пита - а где то у Европској унији једна држава има два главна града и у којој то држави чланици Европске уније постоје две Академоје наука и уметности? У којој то чланици Европске уније постоје две Владе, два паралелна система законодавства, у којој то земљи чланици Европске уније нека аутономна покрајина има право да оснива дипломатска представништва у иностранству? Тога нема нигде. Овде се ради о покушају, да се спроведе сценарио с почетка деведесетих година - да се Србија подели на три јединице, на такозвану ужу Србију, Косово и Метохију и на Војводину. Запад сматра да је посао са Косовом и Метохијом завршен, па прелази на другу фазу. Покушава да одвоји Војводину од Србије. Наравно, режим Бориса Тадића, а посебно предствници Демократске странке у Војводини, тврде - како нико нема озбиљну намеру да одвоји Војводину од Србије. Српска радикална странка и не каже да ће се Војводина сутра одвојити од Србије уколико се донесе овај Статут, али се зна да је то почетак дужег пројекта разбијања Републике Србије. Ни кад је донесен Устав Србије 1974. године, није следеће године - 1975. дошло до разбијања СФРЈ, него је то уследило 20 година касније. Очигледно је, да се сада тај сценарио понавња у Републици Србији. Устав Војводине је, у ствари, Статут Војводине. Статут је само по форми подзаконски акт, али, суштински, омогућује да се, за 10, 15 година, формира нова законска држава. Да вас подсетим, по Статуту Војводине, који је усвојен у Скупштини Војводине - пре тачно годину дана, пише да је Војводина некаква демократска европска регија и пише да Војводина има своју Владу. У Статуту је наведено и да Скупштина Војводине доноси одлуке са законском снагом. У Статут је унето и право Војводине - да отвара дипломатска представништва у иностранству. Такође, пише да Војводина има право на своју развојну банку, а она би била пандам Народној банци Србије. Дакле, апсолутно се ствара правна политичка и економска инфраструктура с војвођанском државношћу у држави Србији – ништа друго него независна држава Војводина. И све ово што се данас дешава у Србији, Српску радиклану странку подсећа на оно из некадашње Краљевине Југославије, 1939 године, када је удешен споразум Цветковић – Мачек, стварањем Бановине Хрватске, на великом делу српских историјских и етничких земаља. А Бановина Хрватска је представљала увод у формирање фашистичке Независне Државе Хрватске, у којој је извршен масован геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Дакле, очигледно је да је режим Бориса Тадића одлучио да учини огроман уступак аутономашким снагама у Војводини, пре свега огранку Демократске странке у Војводини, на челу с Бојаном Пајтићем, уз којег је, наравно, и Ненад Чанк. Вероватно сматра, да је то начин да што дуже остане на власти. Ми се плашимо, да ће оно што је, данас, везано за Војводину ескалирати и донети несагледиве штетне последице у Републици Србији. Уместо да држава Србија чува територијални интегритет на Косову и Метохији, она отвара пут ка новом нападу на територијалну целовитост Републике Србије у Војводини. Такозвано војвођанско питање се полако, али сигурно, интернационализује. И ви из Европске уније готово сваког дана можете да прочитате или чујете поруке о томе да Србија мора да потврди Статут Војводине, јер је то наводно тест њене демократије и један од услова за прикључивање Србије Европској унији. И сад, једноставно је закључити да Србија треба да нестане као држава, да би могла да буде чланица Европске уније. Шта ће нам Европска унија, шта ће нам било која међународна интеграција ако Србија нестаје као држава? Зар ће се учланити у Европској унији само бивши Београдски пашалук? Ако је то циљ Бориса Тадића, што то не каже грађанима Србије. Нека каже да хоће само Србију јужно од Саве и Дунава, до реке Мораве и да такву Србију уведе у Европску унију. Нека призна да га не занима Косово и Метохија. Нека призна да га није брига што Војводина пропада у економском смислу. Нека обелодани да га занима само Београд и његова околина.

Тадић, ових дана, најављује да ће Статут Војводине, наводно, претрпети некакву правно-техничку измену текста. То је једна сулуда идеја, правно неутемељена. Скупштина Војводине је усвојила Статут Покрајине пре годину дана. Она, у изгласаном Статуту, више не може ништа да мења. Сад је само могуће да Народна Скупштина или потврди такав Статут Војводине, или да га не потврди. Српска радикална странка позива владајуће странке, да никако не гласају за потврђивање овог Статута Војводине. Онај ко гласа за потврђивање Статута Војводине, гласа за то да више нема државе Србије. Народна скупштина Републике Србије, и Влада Републике Србије, ако имају и мало политичке одговорности према грађанима, морају да одбаце статут Војводине и да наложе Скупштини Војводине - да се донесе нови Статут, овога пута, усклађен са Уставом Републике Србије. Ово што је изгласано у Скупштини Војводине је све само не подзаконски акт. То је Устав једне будуће независне државе. Српска радиклан странка, као национална и као државотворна странка, као странка без које не би било могуће да се донесе Устав Републике Србије, тражи и од Бориса Тадића и од Мирка Цветковића - и од већине у Скупштини Србије - да одбаце Статут и да прекину фарсу око доношења Статута Војводине, око доношења Закона о утврђивању надлежности Војводине, те да се посвете горућим питањима - која интересују све грађане Србије. То је, пре свега, борба за територијални интегритет, то је побољшање тешког економског положаја огромног броја грађана. Најављују се отпуштања у републичкој администрацији, по локалним самоуправама. Стотине хиљада људи ће остати без посла у друштвеним предузећима - приватизована су, а не раде! И уместо да режим решава те проблеме, он ствара неки нови проблем - проблем Војводине. А тај проблем не постоји, осим у усијаним главама неких политичких шарлатана. Реално је - тај проблем, у суштини, не постоји. Не постоји држава у свету у којој већински народ за себе тражи аутономију, у тој држави. То нема нигде, идеја аутономије Војводине је настала средином 19 века - у време када је данашња Војводина била у Угарској (држави немачког етноса). Тада су Срби тражили да имају аутономни статус, да се заштите од губитка свог националног, верског и културног идентитета. Данас тражити некаву аутономију за Србе у Војводини је сулудо. Ниједан народ не тражи аутономију за себе у својој рођеној држави. Наравно, овде се крије још једна идеја, а то је да режим Бориса Тдића намерава да завади Србе с припадницима националних мањина у Војводини. После ће се исконструисати, да су националне мањине у Србији угрожене, да живе лоше због постојеће политике Срба. У исто време, Срби ће говорити да им је лоше због националниох мањина, итд. Срби ће бити оптуживани због неусвајања Статута Војводине, којег националне мањине желе и којима би, наводно, донео животне бољитке. Стварност ће бити прикривана. Па и то да, управо, припадници Српског народа желе Статут Војводине. Они, нико други. Јер, Срби су: Бојан Пајтић, Ненад Чанак, Борис Тадић, Мирко Цветковић. На жалост, ти Срби су потпуно несвесни националних интерееса свог народа, и потпуно су без одговорности за тешко стање у држави – које су сами проузроковали. Српска радиклан странка нема ништа против било којег припадника националне мањине, ни у Војводини ни у остатку Србије. Са свима жели да се опходи као и са припадницима српске националности. Сви су они грађани Србије и сви треба да буду међусобно, како то народ каже, добре комшије и добри пријатељи. Радикали су само против политичких лупежа, који су, наводно, Срби а предузимају мере против државе Србије. Када Србија буде економски развијена, онда ће се решити сви проблеми у овој држави, а стварање нових проблема (као што је војвођански) спречава решавање горућих проблема у Србији, првенствено онога везаног за Косово и Метохију. Ту је и тешки проблем незапослености, везан за многа економска и социјална питања. Српска радикална странка ће предузети све мере, употребиће све инструменте демократске борбе, да спречи доношење Статута Војводине - односно изгласавања Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине. Зато, овим путем, позивамо све национално оријентисане интелектуалце, позивамо све људе који нешто значе у политичком, научном и културном животу Србије и све грађане Србије који имају добру вољу - да сачувамо нашу државу. Сви нека помогну Српској радикалној странци, да спречи растакање дражаве, да спречи одвајање Војводине од Србије.

Ми смо имали толико, ако имате неко питање изволите. Уколико нема, хвала вам што сте дошли.

Данас се јавности у име Странке српских радикала обратио генерални секретар ССР, Бојан Струњаш. Саопштење које је достављено нашем порталу преносимо у цјелости:

„Странка српских радикала, позива министра просвјете и науке Црне Горе, господина Шкулетића да повуче из наставе уџбеник за 4. разред Гимназије, аутора Шерба Растодера, Драгутина Паповића и Саита Шаботића.

Наиме, у том уџбенику поред осталих фалсификата пише да је у пљеваљској Буковици у периоду од 1992. до 1996. године од стране припадника Војске Југославије убијено шест лица. У прилог чињеници да је овај податак ноторна неистина говоре саопштења Управе полиције и „Амнести интернешнл“, а који говоре о томе да су убиства у Буковици вршили припадници „зелених беретки“.

Поуздано се зна да је Исмаил Милатовић звани Цар, припадник „зелених беретки“ убио оца и сина Хајра и Ејуба Муслића из Буковице. Овај податак зна сваки становник Буковице и Пљеваљског краја, као и чињеницу да припадници ЈНА нису извршили ниједно убиство у Буковици. То је ових дана јасно потврдила и црногорска Управа полиције.

Српска дјеца у будуће не желе да уче из уџбеника које пишу освједочени србомрсци и квази-научници који се умјесто научним чињеницама служе фалсификатима, желећи тако да дефинишу српски народ као злочиначки. Ово је довољан разлог да се страшило од уџбеника за 4. разред Гимназије повуче из наставе, а његови аутори казне по закону.“

Држава не реагује на најаву помиловања Нораца
10. новембар 2009.

Српска радикална странка оцењује, да је скандалозно и недопустиво нереаговање председника Србије Бориса Тадића на најаву Стипе Месићa - да би ратни злочинац Мирко Норaц, осуђен на 7 година затвора за масакр 100 Срба у Медачком џепу, могао да буде помилован.

Српска радикална странка подсећа, да је Тужилаштво за ратне злочине Хрватске, недавно, подигло оптужницу против петорице Срба из Метка - за шамарање хрватског полицајца 1991. године. Ова група Срба је осуђена у одсуству, у Суду у Госпићу, на укупно 36 година затвора.

Очигледно је да председник Хрватске Месић може да даје овакве изјаве, јер има подршку чланица НАТО-а и ЕУ и зато што је сигуран, да званичници Србије уопште неће реаговати.

Еулекс спроводи Ахтисаријев план
14. новембар 2009.

Српска радикална странка најоштрије осуђује изјаву портпарола тзв. Косовске полицијске службе о томе да држављани Републике Србије, али и Републике Црне Горе, више неће моћи да улазе на територију Косова и Метохије само са личном картом, већ ће им бити потребан и пасош, те да се тиме суспендује важење уредбе УНМИК-а о кретању и боравку на Косову и Метохији.

Потпуно је јасно да су овакве и сличне изјаве само последица противправног успостављања мисије ЕУЛЕКС-а на Косову и Метохији крајем прошле године, будући да циљ ове мисије није поштовање Устава Републике Србије и Резолуције Савета безбедности УН 1244, већ спровођење у дело злогласног плана Мартија Ахтисарија о тзв. надгледаној независности Косова и Метохије. Огромну одговорност за оно што се дешава на Косову и Метохији има режим Бориса Тадића на чији позив је ЕУЛЕКС и окупирао јужну српску покрајину.

Српска радикална странка захтева од надлежних органа Републике Србије да се што хитније обрате за помоћ Уједињеним нацијама у циљу успостављања правног поретка који је дефинисан Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244, те да се откаже гостопримство мисији ЕУЛЕКС-а на Косову и Метохији, чије је антидржавно деловање против Републике Србије данас видљиво сваком нашем грађанину.

Преминуо патријарх српски Павле
15. новембар 2009.

Српска радикална странка сматра да одлазак Његове светости патријарха Павла представља огроман губитак за српски народ, државу и Српску православну цркву.

Патријарх Павле је дошао на трон Српске православне цркве у изузетно тешким временима и успео је да својом мудрошћу и посвећеношћу ублажи патњу и несрећу српског и других народа. Од непроцењивог значаја је његов тридесетогодишњи рад у Рашко – призренској епархији и утеха коју је пружао народу на Косову и Метохији.

Српска радикална странка позива све патриоте да, следећи пример патријарха Павла, покажу мудрост и да се уједине око кључних националних интереса и вредности, а пруже отпор свему што растаче нашу државу.

Европска унија кроји границе Србије
18. новембар 2009.

Данас у Србији још никоме није јасно како ће изгледати седам статистичких јединица који ће поделити Србију у циљу децентрализације, а већ је започео рад на цртању граница будућих административних региона. Експертска група владиног Националног савета за децентрализацију дала се у тражењу модела за поделу Србије по мери Европске уније. Ако се зна да је Ненад Чанак на челу експертске групе, можемо замислити какав ће бити модел функционалне поделе.

Цртање мапе Србије подељене на седам региона, поверено је републичком Заводу за статистику и у наредним данима чекаће се зелено светло од стране европске агенције „Евростат“. Историја се понавља, велике силе су увек цртале границе по својим потребама а не у интересима малих народа и њихових држава. Наставља се даље разбијање корпуса српског народа, српске духовности и националног идентитета. Седам региона ће бити: Косово и Метохија, Војводина, Београд, источни, јужни, западни и централни регион. Идеја о регионализму нису дошле из наших политичких кругова већ споља, као експеримент стварања новог светског поретка без националних држава. Регије се не оснивају на основу језика односно етничког основа, већ идејом да је култура једне регије основа њене аутономије. У будућности то значи да би једна Немачка са новонасталим регијама могла ујединити и контролисати око 200 милиона становника у средњој и централној европи. Доказ за постојање такве намере Немачке је и програм Федералистичког савеза европских народних група усвојен на конграсу у Будимпешти 1992.год. са циљем да се у регионима европе развија свест покрајинског или регионалног идентитета. Према овој идеји потребно је да се у покрајинама изазове промена у свести људи, да се пропагира вишејезичност, мултикултуралност, потискује национализам, стварају академије наука а уместо великих банака националне штедионице.

Ми у Војводини од стране покрајинских органа власти имамо на делу стварање Културног идентитета Војводине, где се из буџета издвајају не мала средства за ове пројекте, Војвођанску академију наука, која фалсификовањем историје треба да створи нову свест код људи и избрише национални идентитет и створи нови, мултикултурални, вишеконфесионални идентитет каји је саставни део средње европе како се наводи и новом Статуту АП Војводине. Извршно веће је отишло и корак даље куповином Металс банке и тиме ће заокружити програм Федералистичког савеза европских народних група. Бојан Пајтић, на челу АП Војводине, са Демократском странком гура у амбис српски народ који у наредним деценијама може лако нестати као народ. Српска радикална странка упозорава јавност да иза приче децентрализације не стоји бољи живот грађана Србије већ спровођење планова великих сила, у томе имају велику помоћ Демократске странке која је за мрвице са европске трпезе спремна да прода и сопствени народ.

Месић вређа Србију
8. јануар 2010.

Српска радикална странка најоштрије осуђује посету Стјепана Месића НАТО држави Косово и позива режим Бориса Тадића да у односима са Хрватском примени принцип реципроцитета, уместо што је сврстава у групу најозбиљнијих регионалних партнера.

Посета тзв. држави Косово и смањење затворске казне бившем припаднику хрватске полиције Синиши Римцу, који је осуђен за убиство српских цивила у Пакрачкој пољани, доказ су да Стјепан Месић и Хрватска настављају да спроводе политику против Србије и српског народа.

Српска радикална странка упозорава да хрватска државна политика неодустаје од пројекта разбијања Србије. Стјепан Месић, након разбијања Југославије и почињеног злочина против мира, сада очигледно тежи свођењу Србије на београдски пашалук.

СТЕФАН БЕЛАКОВИЋ : Вратите се у радикале!
8.3.2011


Линк за видео: Стефан Белаковић СРС - Stefan Belakovic SRS
Линк за вест: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/kraljevo/1676


На конференцији за медије Општинског одбора Српске радикалне странке Краљево, Стефан Белаковић у име Странке, позвао је све преварене и обмануте чланове СНС-а да се врате својој матичној партији - Српској радикалној странци. Белаковић је рекао да су врата Српске радикалне странке отворена за све обмануте и преварене грађане, који су из било којих разлога прешли у СНС, и позвао часне и поштене људе да се врате својој Српској радикалној странци.



Председник ОО Вито Дмитровић, говорио је о тренутној ситуацији у граду. ''Нема разматрања извештаја о раду јавних и јавних комуналних предузећа у претходној години. Противимо се најављеном повећању цена услуга ЈКП ''Топлана'' и дечје установе ''Олга Јовичић Рита''. Грађани ни ове цене нису у стању да поднесу, а камоли веће. Осим тога ЈКП ''Топлана'' уместо да рационализује своје пословање служи за упошљавање страначких кадрова,родбине и пребеглих страначких функционера.'' - рекао је између осталог Дмитровић.



Потпредседник ОО Илија Чабаркапа, осврнуо се на акцију прикупљања потписа за ослобађање др Војислава Шешеља, и прогласу који је упутио председник Српске радикалне странке, грађанима Србије, и упознао краљевачку јавност о томе.



На крају конференције, потпредседник ОО Марија Васовић, честитала је припадницама лепшег пола, ''Дан жена'' у име Општинског одбора Српске радикалне странке Краљево.