Драга браћо и сестре,
Много пута сам се обраћао свим Србима, али никада као овог пута, као утамљеник, који већ седам година одолева хашким зликовцима да убију моју непоколебљиву веру у снагу и правду нашег народа.
Јачи сам него икада у свом опредељењу, да заједно са свима вама истрајем у борби за слободу и спас наше отаџбине!
Много пута ми смо као народ и као држава били стављени на искушење. Много пута су нам претили уништењем. Али сваки пут смо свима доказали да је српски народ онда најјачи, кад је изложен највећим опасностима!
Одиста, нама никада није било дато да се нормално развијамо и напредујемо, као осталим народима, нама је увек свако добро долазило на бојном пољу, где смо обилато наше земље заливали крвљу наше младости, дакле, наше будућности. Али, слобода лечи ране које задаје.
Иако сада формално нисмо у рату, за нас Србе борба за опстанак је увек на дневном реду, и оно што нас једино може ободрити и помоћи нам у тешким часовима искушења, није била, нити ће бити помоћ страних сила, већ сазнање и осећање да само удруженим снагама можемо изборити право за свој опстанак и свој развитак. Само народ у акцији је нација.
Ја вас као сужањ целог света, западног у првом реду, после седам дугих хашких година размишљања и тражења пута за наш спас (пре свега економски, јер од целе њихове власти, види се само њихово богаћење) позивам и овога пута, да се уозбиљите, да се уздате само у своју савест, само у своје родољубиво срце, и да не дате да било ко кроји вашу и нашу судбину.
Напослетку ко је и чиме доказао да је за нас Европа спас? Наше тржиште и наше привредне шансе су само на Истоку, од ког се непрестано удаљавамо.
О издајницима свакојаких боја и свакојаких обећања, а, у ствари, бездушних и антисрпских злотвора и лопужа, нећу да вам, овога пута говорим. Хоћу да вас храбрим, хоћу да у вама пробудим родољубиви гнев против свега што угрожава вашу егзистенцију, јер без националне дисциплине, нема опстанка једног народа. А Србија више није народ, већ влада.
Такозване вође демократије су се извежбали да говоре о свачему, иако немају знања ни о чему.
Они гледају само своје интересе, гледајмо их коначно и ми!
Оставите их и сада нек раде свој прљави посао, ништа није вечно, као срамота и проклетство издаје свога народа!
Прогласите их издајницима и изродима, и не очекујте од њих ништа! Само и све од себе. Наша судбина зависи само од нас. Хоћемо ли, можемо ли? Онолико колико хоћемо, толико мора и да можемо.
Мислите на своје огњиште, мислите на свој народ, мислите на све оно што морате да мислите за добро свога родног краја и свога народа!
Са жељом да сте хтели и умели да ме чујете и следите,
Срдачно вас поздравља ваш
Др Војислав Шешељ
У Хагу, септембар 2009. године
Uto Okt 06, 2009 6:23 pm
